BlogKažu da je u Bergenu 2006. godine kiša padala 85 dana uzastopno. Moj vozač mi priča: „Padala je pod uglom, rominjala, nekad praćena vetrom, nekad bez vetra, čak je poneki dan i sunce stidljivo sijalo, ali opet je kiša dolazila odnekud i tako skoro tri meseca.“ Kaže da ljudi nisu znali kako da se ponašaju kada je napokon stala i da su sedmicama posle nosili kišobrane čak i po sunčanim danima, odbijajući da poveruju prognozi da nema kiše.
Pored statusa najkišovitijeg grada u Evropi, ja bih dodao da je Bergen jedan od najlepših malih gradova koje sam video. Prelepi stari deo sa tipičnim nordijskim šarenim kućicama ostavlja snažan utisak. Nedaleko odatle nalazi se tvrđava Rosenkrantz, koja je za skoro 1000 godina postojanja u vojne svrhe upotrebljena samo jednom – da odvrati „prepoštene“ Engleze da ne opljačkaju još „poštenije“ Holanđane, koji su preko luke Bergen brodovima prenosili tone sveže ukradenog zlata iz svoje daleke kolonije Indonezije. Suštinski, lopov je hteo da opljačka lopova, a Norvežani, kao praktičan narod, stali su u zaštitu Lala jer su od njih dobijali ozbiljan procenat za korišćenje luke.
Nedaleko odatle polazi i žičara koja vas za samo četiri minuta vozi do brda iznad grada, odakle se pruža sjajan pogled. Ono što mi se posebno svidelo jeste to što odatle kreće bezbroj hiking staza u planine. A planina ima tačno sedam. Postoji i trka u Bergenu na dan ravnodnevice, kada se gradske ekipe takmiče ko će prvi osvojiti svih sedam vrhova koji okružuju grad. Trka počinje oko četiri ujutru, a završava se tek oko 11 uveče.
Iz ove perspektive to deluje kao nemoguća misija, ali ništa nije nemoguće kada vidite ljude koji žive u ovom gradu. Bukvalno svi izgledaju kao potomci Ragnara Lotbruka. Veoma retko ćete videti gojaznog čoveka – sport i priroda su sastavni deo njihove kulture. Čak je i lokalna moda podređena aktivnom životu. Ljudi su gotovo uniformisani – svi obučeni u Helly Hansen, Norronu i North Pole. U grupama ili sami, neprestano istražuju prelepe predele oko grada.
Deluju nekako bezbrižno i mladoliko. I nije ni čudo – žive u možda najbogatijoj zemlji na svetu, koju jedino kiša „zeza“ da ne bude savršena. Mada i za kišu su Norvežani našli lek – ne obraćati pažnju. To mi uvek kažu. Pametan neki narod!
