Farska ostrva

Dok severac duva onako muški, Gustaf, vlasnik livade, drži terminal za naplatu hiking takse. Gustaf je izvukao „Bingo“ na životnoj lutriji, jer je baš na njegovom imanju snimana poslednja scena iz filma o Džejmsu Bondu (No Time To Die), u kojoj agent gine. Posle nekoliko meseci, kada je shvatio razmere popularnosti svoje livade „na kraju sveta“, rešio je da skromno oda počast agentu 007 – podigavši mu nadgrobni spomenik.

Danas blatnjavu livadu, koja je pre samo pet godina služila za ispašu ovaca, obilaze stotine avanturista iz celog sveta, a Gustafu plaćaju skromnu cifru od 45 evra za prolazak kroz njegovo imanje. „Do skoro smo bili zaboravljeni od sveta, a onda se desio turizam“, kaže Gustaf. Na čitavom ostrvu živi svega 82 ljudi. Kada su bili deca, u zimskim danima, kada trajekt nije mogao da saobraća zbog talasa, u školu su išli helikopterom u Klaksvik. Država je sve to plaćala.

Zaista, da nema te nestvarne borbe države za opstanak života na ostrvima, vrlo je moguće da bi se svi odselili. Čak i do najmanjeg sela sa manje od 10 stanovnika vodi nov asfaltirani put. Svako ostrvo, pa i ono najmanje, ima heliodrom, a helikopteri su svojevrsni javni prevoz. Stanovnici ostrva imaju subvencionisane cene, koje retko prelaze 15 evra. Koliko država vodi računa o kvalitetu života, pokazuje i podatak da između dva najveća grada – Klaksvika i Toršavna, koji zajedno jedva imaju stanovnika koliko i Požega – vodi jedan od najdužih podvodnih tunela u Evropi, Eysturoyartunnilin, dug 12 km.

Zanimljivo je da tunel krasi prvi podvodni kružni tok, koji izgleda spektakularno.

Za rast turizma zaslužna je i Kapakonan, skulptura sirene visoka 2,6 metara. Legenda kaže da su u stara vremena, svake godine u noći 13. januara, sirene mogle da odbace svoje fokine kože i ponovo postanu žene. Za zaplet je zaslužan mladi ribar koji je jedne noći spazio sirenu na plaži, ukravši joj kožu i prisilivši je da ostane s njim kao njegova žena. Iako mu je rodila decu, uvek je čeznula za svojom kožom i životom sirene. Jednog dana, kada je farmer slučajno zaboravio ključ od kovčega sa njenom kožom kod kuće, ona ga je povratila i vratila se u more. Priča se završava tragično, a nastavak legende možete čuti tek na ostrvima.