Azorska ostrva

U raju postoje problemi. Azori su klasičan primer. Jer nije sve kao na razglednici – postoji i tamnija strana, skrivena daleko od objektiva turista. Ta strana je najbolje prikazana u Netflixovoj seriji Rabo de Peixe, snimljenoj po istinitom događaju iz 2001. godine. Malo da spojlujem: jedrilica italijanskog mafijaškog bosa potonula je blizu sela Rabo de Peixe, noseći tonu čistog kokaina. Plima je izbacila tovar na obalu, a siromašni seljaci su ga raznosili kolicima kao da je krompir. Samo 20% droge je pronađeno. Ostalo je ostalo – u selu, u životima, u sudbinama.

Serija prikazuje kako je kokain promenio selo. Deca su belim prahom crtala linije na igralištu, lokalni biskup je postao diler, a Rabo de Peixe postao je metafora za ono što se desi kada ti sudbina baci džekpot – ali u pogrešnoj valuti. Gotovo nestvarno deluje kada voziš ostrvom, gledaš svu bajkovitost oko sebe, i onda odjednom, iz te harmonije, uđeš u drugi svet. U predgrađe gradića koje izgleda kao ozbiljan geto, u kojem se sigurno ne bi voleo prošetati noću.

Da nisu samo bele prašine i kriminal ostavili trag kroz istoriju, govore brojni spomenici posvećeni hrabrim lokalnim mornarima koji su ratovali u sukobima započetim daleko od svojih kuća.

I São Miguel ima svoju ratnu prošlost. Tokom Prvog svetskog rata, Ponta Delgada bila je američka pomorska baza – ključna tačka za zaštitu konvoja od nemačkih podmornica. U Drugom svetskom ratu ostrvo je bilo strateški važno za savezničke snage. Portugal je dozvolio Britancima i Amerikancima da koriste aerodrome na ostrvu, a kažu da je taj potez bio jedan od najvažnijih u ratu, jer su saveznički brodovi konačno mogli bezbedno da prelaze Atlantik i dostavljaju preko potrebno naoružanje i pomoć Evropi. Azori su tada bili tiha pozornica velikih svetskih igara.

Danas je São Miguel miran. Ali, ako znaš gde da gledaš – u kraterima, u selima, u očima ljudi – videćeš da ispod hortenzija i krava, ispod sumpora i turističkih brošura, leži ostrvo koje pamti, koje živi i koje te ne pušta da ga zaboraviš.